Vilinski Dah – HA Disanje

HA disanje potiče sa Havaja, i praksa je jedne veoma stare havajske šamanske tradicije zvane Huna. HA disanje je sistem disanja poje u samom prevodu znači – dahn života. Ne samo disanje već i sam sistem izgovora magijskih reči, molitva i priziva se odnosi na ovaj način.

Udahnite duboko i sporo kroz nos, ispunivši time čitav stomak (nemoj te disati na pluće već na stomak – poput operskih pevača). Zatim izdahnite na usta duplo sporije i duže stvarajući pritom zvuk „HAAA“. Kao kada ste umorni došli sa posla, sednete i izdahnete „HAAA“. Dobra pomoć pri ovakvom disanju da malo spustite bradu ka dole, i blago savijete kičmu, tako će te omogućiti da u vaš stomak uđe što više vazduha.

Na istoku postoji više sličnih sistema, posebno u Indiji gde se ovakvo disanje na stomak zove Pranajama, stim što je sistem diasanja drugačiji.

Ovakvo disanje se kombinuje u različitim meditacijama, pevanjima himni i prizivima pri čemu se reči ili slogovi izgovaraju pri izdisaju kao što stvaramo zvuk „HAA“. Na primer:

„ (Udahnite)

(Pri izdahu) O Božanska majko, srca su nam puna tame

(Udahnite)

(Pri izdahu) Oteraj tamu iz naših srca i svetli zajedno s nama

(Udah)“

Magija Rune Nyd

13. novembra počinje polumesečnica rune Nyd. Ova runa se koristi u magiji kako bi privukla uspeh i ostvarenje bilo kog tipa. Takođe otvara intuiciju i veoma je korisna u svrhu magijske zaštite, posebno zaštite čitavog doma, kako od negativnih sila, tako i od neprijatelja, nasrtljivaca i sl.

Njena boja je crna, tako da je u ritualu sa ovom runom potrebno koristiti crnu sveću i crnu boju generalno. Povezana je sa elementom vatre, i samim tim sa jugom. Njeno drvo je oskoruša.

Nađite grančicu oskoruše u kojoj će te urezati ovu runu i iscrtati crnim mastilom. Zapalite crnu sveću i obratite se runi na sledeći način:

„naudhiz, naudhoz, naudhiz, nnnnnnnnnnnnnnn, nu na nu ne no, nudh nadh hudh nedh niodh, un an in en on, nnnnnnnnnn – o daru velikih bogova donesi mi _________ (zaštitu, uspeh, otvori mi intuiciju...), neka su mi moćne sile svedoci“

Zatim moć koju tražite zamislite kako se utišnjuje u ovu runu. Ukoliko niste u mogućnosti da nađete grančicu oskoruše, možete je nasrtati i na kamenu ili parčetu papira... Počev od 13 novembar, ovu čaroliju možete izvesti svako veče od 21:30 do 22:30. 

Nanogram - Sveti simbol Vilinske Tradicije

Zvezda sa 9 krakova – U Indijskoj tantri simbol devetostruke zvezde pretstavlja Kundalini, ili ti životnu energiju u nama, esenciju kosmičke majke – 9 čakri (7 telesnih čakti sa 8 zvezdom zemlje i 9tom zvezdom duše). Takođe reprezentuje zemlju, mesec i moć imaginacije. U nekim kulturama takođe pretstavlja simbol perfekcije – krajnji savršeni oblik u procesu evolucije. Pored povezanosti sa samim mesecom, nanogram pretstavlja izbalansirani astralni plan, i simbol je večnosti. Mitologija nam takođe pruža objašnjenje ovog neverovatnog simbola, a to su na primer 9 muza, 9 heroja keltske mitologije, 9 svetova drveta sveta u germanskoj mitologiji, ali i sama nauka nas upućuje na 9 planeta sunčevog sistema. 9 pretstavlja sklop trojstva u trojstvu 3x3, što je kod ultimativne i trostruke boginje Hekate. Kao takav ovo je simbol koji reprezentuje suštinu esencije bića. Simbologija može ući u beskrajno istraživanje, sama po sebi jeste ključni amblem Vilinske tradicije, kao ključ koji otvara svetove i njegove misterije. Pronaći odgovor na rebus nanograma, jeste i sam odgovor na sva pitanja! 

Zvezdana Boginja (Kosmička Mati)

Zvezdana Boginja je centralno božanstvo Vilinske Tradicije. Ponekad se naziva „Ona Bog“, Ona je androgena tačka čitave kreacija, primarna tama dubokog univerzuma, inteligencija velike praznine. Ona se može posmatrati kao ekstatična ženskost onoga što se u nekim teologijama naziva „Apsolut“ i kao takva može se posmatrati kao srodna Kosmičkoj Boginji Nuit u Telemi.

Jedan od njenih simbola je Ouroboris, zmija ili zmaj koji jede sopstveni rep obrazujući krug.

Neka od njenih imena su:

Velika Beskonačna Tmina

Crna devica spoljnog mraka

Majka Noći

Materica Univerzuma

Poredeći ovaj koncept sa Balkanskim panteonom ona je pretstavljena kao:

Danica – Zvezda severnjača, Venera (kod Srba, zvana još i Zoria kod starih Slovena)

Bendis – Boginja meseca i lova (kod Tračana)

Celestinska faza Hekate

Anzotica  - slična Danici (kod Ilira)

Eurinome – kreatriks (kod Pelasgianaca)

Slava (Mater Slava) – Velika Majka, Kosmička ptica koja nosi panteon na svojim grudima (kod Slovena, posebno Južnih)

Danica ili Zoria je boginja Slovena koja čuva dveri boga sunca Daždboga, i svako jutro otvara njegove kapije kako bi on prošetao nebesima. Ona je pretstavljena kao jutarnja zvezda ili Venera. U srpskom narodu često postoji ekspresija za lepu ženu da je „lepa kao Zvezda Danica“. Mnoge tradicionalne šamanke joj upućuju poziv za pomoć kod ljubavne magije.

U nekim pričama opisana je kao žena Perunu, bogu gromova, i tako mu je pretstavljala pratnju u ratnim pohodima čuvajući i negujući ratnike. Ona je majka svih zvezda i čitavog kosmosa...

Bendis je tračanska boginja Meseca i lova, i često se identifikuje sa grčkom Artemis, ali neki izvori takođe je porede sa drvnim oblikom preindoevropskih minojskih boginja koje se mogu usporediti sa Hekatom i sa Persefonom.

O Hekati je teško govoriti jer ona ima više epiteta. Ona je htonska ali i celestialna boginja. U osnovi ona je trojna boginja raskršća, čuvarka kapija i ključeva, boginja magije i podzemnog sveta smrti, majka zemlja, biljaka i životinja, boginja vatra, nosioc baklji u noći, ona koja pruža svetlost kosmosu (Fosforos). Ona je na nebesima, na zemlji i u podzemnom svetu. Kao kompletna ona se najbolje može poistovetiti sa Zvezdanom Boginjom.

Pelasgijski mit, drevne preindoevropske grčke, koji se kasnije proširio i na Balkan, a i postao osnova verovanja u Orfičkim misterijama, jeste mit o stvaranju gde glavnu ulogu ima veliki stvaraoc, boginja Eurinome, „Boginja Svega“, koja se izdigla gola iz Haosa da rastavi more od nebesa, kako bi mogla plesati na vrhovima talasa. Plesajući veliki kosmički ples međ vetrovima spontano je stvorila veliku zmiju Ofiona, koji se pario sa njom. U obliku goluba koji je leteo iznad talasa, snela je kosmičko jaje i postavila Ofiona da se sklupča oko jajeta kako bi se ono razvilo. On se vio oko jajeta 7 puta i napokom ljuska se prepolovila i iz jajeta su proizišli mesec, sunce, zvezde, zemlja, planine i reke, drveće, biljke i ostala živa stvorenja.

Mater Slava je pricasa krilima duginih boja koja na svojim grudima nosi panteon bogova. Ona je žena i pratioc bogu Perunu, i tako se može usporediti kao pra mit o Danici, čije se postojanje zadržalo u narodnim predanjima. Sa druge strane reč slava se ko Srba koristi da opiše lični porodični praznik, čija tradicija potiče iz paganskog perioda kada se Mater Slava slavila kao rodonačelnica ili ti boginja predaka, prapredak. U nekim istraživanjima, Pelasgijska plemena su se smatrala proto-slovenima, pa je tako Mater Slava identifikovana sa pređašnje opisanom Eurinome. Kod pravoslavnih Srba, kult Matere Slave nastavio se negovati u kultu jedne od najviše slavljenih svetica, Svete Petke. 

Molitva Precima na Dan Predaka 31. Oktobar

Ovo je noć kada je kapija izmedju našeg sveta

I sveta naših predaka širom otvorena

Večeras je noć kada se pozivaju svi oni koji su živeli davno pre nas

Večeras ja odajem počast mojim precima.

Duhovi mojih pradavnih očeva i majki, zovem vas,

I pružam vam dobrodošlicu da mi se pridružite u ovoj svetoj noći.

Vi me gledate uvek,

Štitite i vodite me,

I večeras vam na tome zahvaljujem.

Vaša krv teče mojim venama,

Vaša duša je u mome srcu,

I sećanje na vas su u mome duhu.

(ovde pomenuti imena svih predaka, pokojnik baba i deda, prababa i pradeda koje znamo)

S darom sećanja

Sećam se sada svih vas.

Vi ste upokojeni, ali nikada nećete biti zaboravljeni,

I živite kroz mene i u mom srcu,

I živeće te dalje sa svim onima koji će doći posle mene! 

Vile u Srpskoj Mitologiji

Vile 

U južnoslovenskoj mitologiji ženska natprirodna bića, naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatnih kosa i sa krilima, odevene u duge, prozračne haljine i naoružane strelama. One žive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Verovalo se da se rađaju iz rose, nekog cveća, kad pada kiša i greje sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne lepote i raskoši, grade na oblacima.

Mogu se preobražavati u različite životinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. Često jašu na konju ili jelenu, odlaze u lov, a još češće igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomažu i savetima i delima, a katkad su njihove posestrime (npr. Marko Kraljević i vila Raviojla). Naklonjene su i devojkama, koje od njih mnogu izmoliti lepotu ili zaštitu. Vile osobito vešto vidaju rane zadobijene u bojevima, i to različitim biljem. Raspolažu i sposobnošću proricanja.

Vile teško praštaju uvrede i svojim strelama ili pogledom usmrćuju one koji ih povrede. Potčinjavaju se samo onima kojima pođe za rukom da im otmu odeću, a ako im neko oduzme krila, preobražavaju se u obične žene.

Mogu imati kozje, konjske ili magareće noge.

Vrlo često pominju se u deseteračkim narodnim pesmama ili u narodnim pričama. Po narodnim predanjima i verovanjima imaju duge raspletene kose i okupljaju se na izvorima reka i jezerima, gde gole igraju kolo u vodi.

U toponomistici Srbije i Crne Gore ima dosta mesta s imenom vila, npr. Vilin izvor na planini Komu, Viline vode u Beogradu...

Njima se slične rusalke, u stvari utopljenice ili nekrštena deca, preobražena u devojke sa dugom raspuštenom zelenom kosom, mada se u pojedinim krajevima veruje da su i vile duše nesretno umrlih devojaka. Dok su kod severnih Rusa ružne i nage, spremne da odvuku pod vodu svakog ko im se približi, rusalke koje nastanjuju Dnjepar i Dunav imaju zanosan izgled i svojom pesmom začaravaju prolaznike. Posebno su opasne u nedelji rusalki (nedelja koja sledi posle Trojica), jer one tada izlaze iz vode, jure po poljima, penju se na drveće i igraju na proplancima.
Vile su mitska bića s tim što su one prava fizička i duhovna opreka morama, vješticama i vukodlacima. Ljudi su vile opisivali na razne načine, (mnogi su navodno imali susrete s njima) ali su uvijek, u svim pričama, opisi njihova fizičkoga i duhovnog izgleda, bili identični i slagali se u nekoliko detalja.
Prvenstveno se ističe njihova izuzetna ljepota i milozvučan glas, te su vile ove svoje vrline vješto koristile za sebe. Uvijek su ostajale mlade (vile nisu mogle ostarjeti), visoke, vitke, bujne raspuštane crne ili kose boje zlata. Još je i danas poznat termin; "lipa ki nagorkinja vila". Čak se vjerovalo da su vile ženska djeca Adama i Eve, koje su oni skrivali od Boga, te im Bog nije udijelio svoj blagoslov i milosrđe, ali se ipak sažalio nad njima i udijelio im neke vrednote (ljepotu), ali ih i obilježio (kosa koja zaudara, konjska kopita ili kozji papci) tako da se razlikuju od normalnog svijeta.
Živjele su u brdima, pećinama, polama, uz jezera, izvore voda, u blizini kakvih jama itd. Po obitavalištu su se i razlikovale na –gorske, planinske i izvorske vile. Ljudi su ih susretali na raznim mjestima i u raznim prilikama. Najčešće su se ti susreti događali u ranu zoru ili u sumrak, pored kakvog izvora vode, česme ili jezera –a vile su se pri tim susretima obično umivale ili češljale svoju dugu kosu.
Vile ne jedu bilo kakvu hranu, nego se hrane zdravim i plemenitim proizvodima kao što su med, mlijeko, mlado maslo, janjetina itd. Ne piju vodu iz običnih, ljudskih izvora ili bunara, nego iz svojih, posebnih, vilinskih, nepresušnih izvora. Vjerovalo se, naime -ako se tko napije vode iz takvoga vilinskog izvora da će mu se fizička snaga povratiti i udvostručiti, te nikada neće ostarjeti, tj. ostat će vječno mlad.
Pored svoje izuzetne ljepote, vile su posjedovale i neka manje lijepa obilježja. Jedno od njih je, svakako to, što su umjesto ljudskih stopala imale konjska kopita ili kozje papke. Njihova predivna bujna kosa zaudarala je po ustajaloj i užešćenoj svinjskoj masti. Vile su u svakoj prilici nastojale sakriti, od običnih smrtnika, ove svoje ružne mane.

Bile su veoma lukave, pa su često svojim milozvučnim glasom nastojale privući pažnju, naročito mladića i djevojaka, te nastojale s mladićima imati porod, jer vila muškoga roda gotovo uopće nema, ili ih je veoma malo.
Vile su znale sa sobom odnijeti osobe koje bi se zatekle u blizini ili na mjestu na kojemu su one plesale svoje vilinsko kolo, na proplancima, livadama ili uz izvore vode. Ako im se osoba svidjela, poigravale su se i zabavljale s njom, a ako im se nije svidjela, ili ih na neki način uvrijedila, onda bi dotičnu osobu nosile po brdima i njome udarale o stijene sve do ozljeđivanja i iznemoglosti. Takve bi osobe kasnije ljudi našli potpuno izmrcvarene, na mjestu na kojemu su i nestale.
Jedna od omiljenih vilinskih zabava su noćne igre s konjima. Vjerovalo se da vile izvode noću konje iz pojata, okupljaju se na kakvom guvnu i jure kroz noć sve dok konji ne bi lipsali. Potom bi ih vraćale natrag u pojate. Dok bi se igrale i zabavljale, vile su konjsku grivu plele u pletenice, te se vjerovalo da se takve pletenice ne smiju rasplesti, jer bi se u protivnom taj konj razbolio i uginuo. Jedna od zaštita konja u pojatama od vilinskog bijesa je i pribijanje konjskih ploča na ulazna vrata.

Kako da prepoznamo vilin poziv na druzenje? Jedan od nacina jeste da obratimo paznju na zivotinje. U stvari, vile se njima sluze da bi dozvale ljude...
Prolece je pravo vreme kad obican svet pocinje da pominje neobicna bica kakve su vile. U stvari, u prolece i leto pominju se uglavnom vilinska kola. Budjenje prirode kao da nadahnjuje na pomisao kako ukrasavanje prirode nije tako jednostavan posao koji bi mogao da se objasni samo na naucni nacin. Vile su kao neki jedinstveni „ukras” prolecnog kicenja prirode.

Lepe i vecno mlade

Medjutim, da li u gradu vise iko razmislja o vilama? Gradjani mozda polako i zaboravljaju na prirodu: pred ocima su im arhitektonski i gradjevinski poslovi, radovi na putu, saobracajna guzva... Umesto cuda prirode, primecuju da su „presvuceni” izlozi prodavnica. Pojavila se nova, prolecna odeca. I to je sve... Postaje vec pomalo dosadno.

Zato nije na odmet da se jos jednom na brzinu preslisamo: kako izgledaju vile, gde zive, kakve su im kuce i slicno. Dakle, sta vidi vila kad se pogleda u ogledalu? Najcesce vidi ljupko lice devojcice ili devojke. Ali, u izvesnim, iako retkim slucajevima, moze da vidi i oronulu, naboranu staricu podbulih ociju i retke kose, raspolucenog jezika kao u zmije. To je ipak retko. Ono sto ce vila odmah primetiti jesu belicasta, providna krila po kojima je i vilin konjic dobio ime.

Uz to, ipak treba imati u vidu da je jedna od osnovnih osobenosti vila da mogu da promene izgled, velicinu i da se prikazu ljudima u oblicima koji lice na ziva bica, ali ne nuzno (i samo) na ljudska bica, vec i na biljke: drvece ili cvece. Doduse, stari Kelti vilama su smatrali svetlucave zvezde na nebeskom svodu, tako da su mogucnosti njihovog pojavljivanja zaista mnogobrojne.

Uopsteno govoreci, vile su lepe i vecno mlade. Ne kaze se bez razloga „lepa kao vila”. Osobenost vila jeste i da poput svitaca svetle u mraku. Cesto imaju kosu do zemlje i nose bozanstveni nakit: od cveca ili, pak, dragog kamenja. Njihove haljine sasivene su od laganih tkanina, najmeksih svila. I haljine im sezu do zemlje buduci da neke od vila imaju jedan telesni nedostatak: umesto vitkih stopala imaju - kopita! Za razliku od vila koje vole da se kindjure, postoje i skromne sumske vile. One nose iskljucivo bele tunike ili haljetke od upletenog lisca. Neke se, pak, vrzmaju po sumama pokrivene samo sopstvenom kosom.

Oni koji tvrde da su zabasali u vilinski svet kazu da su vilinski dvorci carobni: beskrajni niz prostorija pregradjenih zavesama od svile, namestaj izradjen ocigledno nekakvom carobnom rukom... Spolja gledano, ne bi se reklo da je moguca ikakva raskos. vile, naime, cesto nastanjuju napustene kolibe, a jos cesce traze dom u utrobi zemlje, u stenama, raznoraznim pukotinama ili u stablima. Da bi neko usao u vilinsku kucu, treba da uoci pukotinu, na primer u steni. Ukoliko se u blizini pukotine nalazi izvor, ili jos bolje bunar, onda je jasno sta je ulaz, a sta izlaz iz vilinske kuce. Ulaze kroz otvor na steni, a izlaze kroz bunar!

Vile su uglavnom dobre, plemenite i ljubazne prema ljudima. Nekada umeju da se razbesne ukoliko neko nezvan i nepazljiv zgazi njihovo kolo, kao sto se pripoveda u nasem narodu. U svakom slucaju, treba biti obazriv i nikada se ne praviti vazan pred vilama. Cak i ukoliko vas one same pozovu.

Kako da prepoznamo vilin poziv na druzenje? Jedan od nacina jeste da obratimo paznju na zivotinje. Jer, vile obozavaju zivotinje. U stvari, njima se sluze da bi dozvale ljude. Ako vidite da je neka neobicna pticica sletela na vas prozor, ili na granu drveta ispod koga se upravo nalazite, mozda to nije slucajno nego vas doziva neka vila.

Slucaj Nabokov

Mnoge price govore o lovcima koji su zadivljeni, bezmalo zacarani, zalazili sve dublje i dublje u sumu sledeci prekrasne jelene zlatnih rogova. Nikako nisu mogli da pucaju, a nisu znali zbog cega.

Naposletku bi se jelen pred njima pretvorio u prekrasnu devojku. Kakav dogadjaj! I leptiri su vilinski sluzbenici. Ko njih pocne da sledi s mrezicom u rukama, nece moci da se zaustavi i odrekne te strasti do kraja zivota. Slavni pisac Vladimir Nabokov bio je jedan od takvih strastvenika. Tek kad bi zasao duboko u sumu (i to sam, jos kao decak), osetio bi da je slobodan: njegove misli nesmetano su se kretale kao sto je njegovo telo trcalo za leptirima.

Drugim recima, prijateljstvo koje veze vile i zivotinje drevno je i duboko. Neke vile se tokom izvesnog dela godine pretvaraju u zivotinje. Postaju misevi, lisice, paukovi, ribe, svici... Tada gube svoje carobne moci i dele sudbinu zivotinja. Legende kazu da se vile pretvaraju u zivotinje tako sto se ogrcu njihovim krznom ili stave bar jedno pero, krljust... A onda, u odredjenom trenutku, zbace to sa sebe i pojavljuju se u svom sjaju. Ako se dogodi da ih covek postedi, odnosno odluci da ne ubije zivotinju (ne znajuci da je rec o vili), bice bogato nagradjen. Mozda nece razumeti zbog cega ga je zadesila iznenadna sreca, ali to ce biti samo izraz vilinske zahvalnosti.

O vilinskoj tradiciji:

Vilinska tradicija pretstavlja preporod drevnog šamanizma Balkana, mitologije i paganske prakse. Kombinujući razne spiritualne prakse, Vilinska tradicija stremi ka evoluciji duha praktikujući ekstatične rituale, meditacije, ritualnog plesa, balkanske vilinske mitologije i rada sa energijama prirode, kao i poštovanjem predaka. Vilinska tradicija koristi različite sisteme korespodirajući sa temeljom u tradicionalnoj magiji i verovanju. Ovaj sistem proizilazi iz sledećih tradicija i praksi: Huna tradicija, Santerija, drevna evropska mitologija, Vlaška magija, Tengrizam, Tenzegritet, Nordijske rune, Drevni egipatski sistem duša, Druidske mudrosti i Slovenska praksa... Vilinska tradicija integriše različite sisteme mudrosti kako bi svakom tradgaocu otvorenog srca otvorio put ka magičnom, skrivenom vilinskom svetu, svetu duša prirode. Ovo je ekstatična tradicija bazirana na iskustvu pre nego na teoretisanju...