Zvezdana Boginja je centralno božanstvo Vilinske Tradicije. Ponekad se naziva
„Ona Bog“, Ona je androgena tačka čitave kreacija, primarna tama dubokog
univerzuma, inteligencija velike praznine. Ona se može posmatrati kao
ekstatična ženskost onoga što se u nekim teologijama naziva „Apsolut“ i kao
takva može se posmatrati kao srodna Kosmičkoj Boginji Nuit u Telemi.
Jedan od njenih simbola je Ouroboris, zmija ili zmaj koji jede sopstveni
rep obrazujući krug.
Neka od njenih imena su:
Velika Beskonačna Tmina
Crna devica spoljnog mraka
Majka Noći
Materica Univerzuma
Poredeći ovaj koncept sa Balkanskim panteonom ona je pretstavljena kao:
Danica – Zvezda severnjača,
Venera (kod Srba, zvana još i Zoria kod starih Slovena)
Bendis – Boginja meseca i lova
(kod Tračana)
Celestinska faza Hekate
Anzotica - slična Danici (kod Ilira)
Eurinome – kreatriks (kod
Pelasgianaca)
Slava (Mater Slava) – Velika Majka,
Kosmička ptica koja nosi panteon na svojim grudima (kod Slovena, posebno
Južnih)
Danica ili Zoria je boginja Slovena koja čuva dveri boga sunca Daždboga,
i svako jutro otvara njegove kapije kako bi on prošetao nebesima. Ona je
pretstavljena kao jutarnja zvezda ili Venera. U srpskom narodu često postoji
ekspresija za lepu ženu da je „lepa kao Zvezda Danica“. Mnoge tradicionalne
šamanke joj upućuju poziv za pomoć kod ljubavne magije.
U nekim pričama opisana je kao
žena Perunu, bogu gromova, i tako mu je pretstavljala pratnju u ratnim pohodima
čuvajući i negujući ratnike. Ona je majka svih zvezda i čitavog kosmosa...
Bendis je tračanska boginja Meseca i lova, i često se
identifikuje sa grčkom Artemis, ali neki izvori takođe je porede sa drvnim
oblikom preindoevropskih minojskih boginja koje se mogu usporediti sa Hekatom i
sa Persefonom.
O Hekati je teško govoriti
jer ona ima više epiteta. Ona je htonska ali i celestialna boginja. U osnovi
ona je trojna boginja raskršća, čuvarka kapija i ključeva, boginja magije i
podzemnog sveta smrti, majka zemlja, biljaka i životinja, boginja vatra, nosioc
baklji u noći, ona koja pruža svetlost kosmosu (Fosforos). Ona je na nebesima,
na zemlji i u podzemnom svetu. Kao kompletna ona se najbolje može poistovetiti
sa Zvezdanom Boginjom.
Pelasgijski mit, drevne
preindoevropske grčke, koji se kasnije proširio i na Balkan, a i postao osnova
verovanja u Orfičkim misterijama, jeste mit o stvaranju gde glavnu ulogu ima
veliki stvaraoc, boginja Eurinome, „Boginja Svega“, koja se
izdigla gola iz Haosa da rastavi more od nebesa, kako bi mogla plesati na
vrhovima talasa. Plesajući veliki kosmički ples međ vetrovima spontano je
stvorila veliku zmiju Ofiona, koji se pario sa njom. U obliku goluba koji je
leteo iznad talasa, snela je kosmičko jaje i postavila Ofiona da se sklupča oko
jajeta kako bi se ono razvilo. On se vio oko jajeta 7 puta i napokom ljuska se
prepolovila i iz jajeta su proizišli mesec, sunce, zvezde, zemlja, planine i
reke, drveće, biljke i ostala živa stvorenja.
Mater Slava je pricasa krilima duginih boja koja na svojim grudima
nosi panteon bogova. Ona je žena i pratioc bogu Perunu, i tako se može
usporediti kao pra mit o Danici, čije se postojanje zadržalo u narodnim
predanjima. Sa druge strane reč slava se ko Srba koristi da opiše lični
porodični praznik, čija tradicija potiče iz paganskog perioda kada se Mater Slava
slavila kao rodonačelnica ili ti boginja predaka, prapredak. U nekim
istraživanjima, Pelasgijska plemena su se smatrala proto-slovenima, pa je tako
Mater Slava identifikovana sa pređašnje opisanom Eurinome. Kod pravoslavnih
Srba, kult Matere Slave nastavio se negovati u kultu jedne od najviše
slavljenih svetica, Svete Petke.
Нема коментара:
Постави коментар